Znam, ali samo komplikuje stvari. Što se tiče konzumenata podataka, a i za mapera, svodi se na isto kao da je ulica. Ionako bi se za punu adresu moralo staviti ime sela:
Stolovac 12, Jezero, 18230 Sokobanja
što je strukturno isto kao
Obilićeva 12, Jezero, 18230 Sokobanja
Drugim rečima, ne vidim potrebu da odlučujemo “ako je u RGZ prava ulica onda popunjavamo addr:street a ako je poligonče onda addr:place”, a onda da posle konzumenti podataka interpretiraju šta je maper hteo da kaže kada nedostaje addr:street. Ovako, svuda pičimo addr:street i mirna Bačka.
Edit: …osim toga, na mnogim mestima to poligonče nije ni zaselak s pravim imenom, nego se zove “Atar”, “Livade” ili tako nekako. Tek to ne zaslužuje da bude nekakav place.
Meni je OK da se zaseoci sa RGZ unose u OSM. OK mi je da bude tagovan kao hamlet, ali samo kao node (nestandardardno je za konzumente da bude poligon, pitanje je da li će ga renderovati i geocodovati, a i što kaže Duja - taj poligon je dosta proizvoljan). OK mi je i da stavio ref:RS:ulica na takav node (i popraviću izveštaj ako se tako dogovorimo).
Sad, da li će biti addr:street ili addr:place imam treće mišljenje - nijedno . Addr:place deluje logičnije da spoji sve u tom kraju u jednu adresu, ali pošto nama RGZ već daje taj zaseok kao ulicu i pošto je već tako uneto (Stolovac 1, Stolovac 2…), onda može i kao addr:street. S druge strane, to sve imamo na adresama… Deluje sve kao totalno nepotrebno. Na taginfo vidim da niko nije stavljao ni addr:place ni addr:street - place=hamlet | Tags | OpenStreetMap Taginfo :), tako da moj glas ide da stavljamo hamlet kao čvor i da mu dodamo samo tagove name i ref:RS:ulica (ali nemam neki čvrst stav)
Iskreno mislim da bi korisnici mape pre birali da imaju poligone za place nego da sami rade kalkulacije, ali opet, hamlet je u pitanju tako da mi node donekle igra ulogu, ali ako već postoji podatak, ne vidim zašto ga ne iskoristiti?
Što se tiče ovog da se na place stavi ref:RS:ulica se duboko ne slažem, radi se o različitom tipu entiteta. Stvarno ne vidim šta je problem u tome da se koristi addr:place jer je on " Used when addr:housenumber=* is not relating to a street but to other entity, usually a settlement."
Ne idu u kombinaciji addr:street i addr:place, tačnije addr:place se ne koristi ako postoji naziv ulice, već samo za situacije kada su npr sve adrese vezane za jedno selo (ne postoje nazivi ulica) s tim da ne mora da bude selo, bilo koji place entiet.
“The place name that this address is (and any others in this location are) grouped by. Grouping by a place name is used only when addressees are not grouped by a street. For example when the address is made up of just a number and village name.”
A pošto se već pominju korisnici podataka, oni svakako prvo urade analizu, pogledaju pravila tagovanja i onda tek rade sa tim podacima… ako već po osm wiki stoji ovako objašnjenje i oni će verovatno pokupiti te podatke. Ako gađaju samo addr:street onda neka im je sa srećom.
Mislim da je potrebnije izmapirati stvari na terenu kakve jesu, nego upodobljavati ih “ličnim” afinitetima.
Neko će možda uraditi analizu “koliko adresa postoji u zaseocima”, ako ima poseban tag za to, lakše će da se uradi posao.
Nisam siguran da si na našoj talasnoj dužini… Pričamo o tagovanju individualnih adresa, tj. kuća. Tu se mora ručno uneti addr:housenumber i bar jedno od {addr:street ili addr:place}. Ne može nijedan inverzni geokoder da izvuče to iz geometrije ako ne postoji unet poligon.
Ako je to mesto zvanično naseljeno mesto iz RGZ registra, i nema nijednu imenovanu ulicu nego su sve kuće adresirane kao “Pržogrnci 1…255”, to mi nešto i ne bi smetalo, a tu imamo unete zvanične granice atara pa inverzni geokoder lako zna da je broj 42 u ataru sela Pržogrnci.
Međutim, ako to nije slučaj, nego je reč o manjem potesu/zaseoku unutar atara većeg sela, onda između “ulice” i “mesta” imamo prilično veliku sivu zonu. Naime, ne postoji zvanična definicija zaseoka (place=hamlet) niti njegove zvanične granice. Evo jedne iz hajka:
Ovde postoji uredna tabla, put po imenu “Zaseok Bagrenjak” se proteže petstotinak metara i duž njega ima pet-šest ne baš koncentrisanih kuća. Je li to hamlet ili street, šta li je?
Šta sa adresama zvanim “Atar”, “Livade”, “Vinograd”, šta sa udaljenim farmama koje su nazvane samo po kakvom potesu? Tamo u onom spisku ulica ima prilično egzotičnih imena, koje sigurno nisu toponimi spontano nastali u narodu nego su očito administrativno dodeljeni…
Onda sam za čvor da bude hamlet, a da ostane addr:street kad se unose adrese.
Zašto? Zbog konzistentnosti. Fora je da je koncept zaseoka vrlo proizvoljan (npr. jug ih je pun, dok ih u centralnoj Srbiji ima mnogo manje) i zavisi od toga šta je RGZ rekao da je zaseok ili ne. Evo npr. puna su sela jedne ulice (npr. ovako - kliknite na DUB) gde je RGZ rekao da selo nije zaseok, a sve adrese u selu su “Dub”. Da li ovde treba da stavljamo " addr:place"? Po RGZ-u ne treba jer nije zaseok, ali po OSM definiciji bismo mogli. Zato bih da izbegnemo ovu problematiku (i da ne zavisimo od RGZ-a) i da imamo uniformno addr:street svuda. Drugi, manji razlog je što onda moram da menjam logiku za konflacije, ha ha, ali to nije suštinski razlog.
Duja, ovo nije naziv ulice, već naziv zaseoka. Jeste urađen na plavoj tabli zato što je rađena javna nabavka za i tako su definisane table da izgledaju, ali nije to naziv ulice.
Po uredbi o adresnom registru stoji u članu 12
Матични број улице састоји се од 12 цифара од којих је првих шест цифара матични број насељеног места и означава насељено место коме улица припада.
Седма цифра се разликује у зависности од врсте улице и указује на то да ли је улица формирана у насељеном месту (без уличног система) и именована је по називу насељеног места и у том случају седма цифра у матичном броју улице је 3.
Када се ради о засеоцима и другим деловима насељених места у насељеном месту у коме није успостављен улични систем седма цифра је 2.
Када се ради о улици у насељеном месту у коме је успостављен улични систем седма цифра је 0 док је код тргова седма цифра 1.
Последњих пет цифара у матичном броју улице представља шифру улице која је јединствена у оквиру сваког насељеног места.
Dakle u zaseocima nije uspostavljen ulični sistem, time se on i razlikuje od recimo potesa, znanog mesta, a ujedno nije ni ulica.
Problem nastupa u tome što RGZ morao da ga smesti u adresni registar i jedino su to mogli preko ulice, ali to je više tehnički problem kod njih nego legalni ili geografski pristup problemu.
…ali zašto mi ne bismo uradili isto? Kome će pomoći to što ćemo umesto addr:street popunjavati addr:place? Maperima očito neće, RGZ importeru neće, konzumentima podataka takođe. Što da komplikujemo?
Uuu, hvala @Aleksandar_Matejevic za ovo objašnjenje identifikatora, nisam znao. Dodao sam na izveštaj za ulice da može da se filtrira po ovome (kad se ode na nivo naselja).
Update: dodato na izveštaj da se vide name:en nazivi (nepotrebni i potencijalno pogrešni) i int_name nazivi (nedostajući i pogrešni). Pristup je sa QA strane modula za ulice: RGZ - uvoz ulica. Za sad nema nikakva poluautomatizacija za ovo, ali bih napravio ako neko želi.
Pitanje: da li ima neko protiv da automatizovano povežem sve “štiklirane” ulice sa RGZ - uvoz ulica sa RGZ-om. Kad kažem “povežem”, mislim da svim OSM štikliranim wayevima dodam odgovarajući “ref:RS:ulica” tag. Kad kažem “štiklirane”, to su oni OSM wayevi koji imaju zeleni štiklirani simbol i nude se za import. Da bi imao taj simbol, OSM way mora da bude unutar RGZ geometrije i da se zove isto kao i u RGZ-u. Grešaka ne očekujem da će biti, ali biće dosta wayeva koji neće dobiti ref:RS:ulica, a mogli bi, da čovek prođe ručno. Ovim bismo skočili sa 12% na 60%, ali i dalje čovek treba da prođe za svaku opštinu i naselje i bolje uradi. Ovo bih počeo ako niko nema ništa protiv (znam da MS editori nemaju ništa) za nedelju-dve
Završio sam Adu danas, ovo dodavanje ref:RS:ulica tagov (nije da sam nešto vezan za Adu, nego prva je po abecedi:D). Videću sutra kako izgleda, pa onda mogu ostatak.
Završena cela Srbija. Popeli smo se sa 14% na 56% po kilometraži (ili 70% ako se gleda analiza po broju ulica). Ostale ulice ili ne postoje, ili nisu dobro nazvane, ili su pogrešno nazvane. Pogledajte opštine ADA i NOVI BEOGRAD za primere završenih opština (ono što ja mislim da je dobro urađeno do kraja), čisto da vidite koje brojke mogu da se očekuju na kraju. Videćete i da nisu 100% jer ima ulica u RGZ-u koje ne postoje, pa i na to treba misliti.
Imamo 24.000 OSM way-ova koji nemaju ime, duži su od 20m i poklapaju se >90% sa RGZ ulicom. Mislio sam da možemo da ovakvim putevima dodamo name, name:sr, name:sr-Latn, int_name i ref:RS:ulica tagove tako što ih čovek pregleda ručno, a brzo. Za te potrebe sam mislio da napravim Map roulette task. Idealno je da se gleda RGZ sloj i da se gleda OSM way i da se samo kaže “Yes” (ako treba dodeliti tagove OSM way-u) ili “No” ako ne treba. Evo screenshot kako bi to izgledalo na Map roulette-u:
Sa leve strane je OSM mapa, u sredini je RGZ sloj, a sa desne je spisak tagova koji će biti dodat i dole desno je panel sa odgovorima.
Primer ovakvog taska sa 13 preostalih adresa u Aleksandrovcu je ovde: MapRoulette (ali nemojte da rešavate te taskove, čisto da drugi mogu da ih vide kako bi izgledali).
Takođe, pošto je 24.000 mnogo, možda nekako ovo rasparčati, npr. po regijama ili da prvo radimo puteve preko 200m… Šta mislite?
Pa šta znam, nije mi 24000 ne znam kako mnogo. Ali bilo bi bolje podeliti po regijama, uglavnom svako voli da radi svoje dvorište.
Slutim i da bi dobar deo tih puteva trebalo prekategorizovati iz highway=track u residential ili unclassified, ali to je bolje ostaviti za drugu ruku, jer je potrebno i malo crne magije procene stanja na terenu. Dosta tih puteva i jesu poljski i treba da ostanu track iako možda usput ima par imanja ili objekata sa adresama.
Evo projekat u kome je 25 zadataka, podeljenih po 25 okruga:
Navalite narode, svako u svoje dvorište:)
Možete da stavite “preporučeni” layout widgeta tako da su OSM i RGZ mape jedna do druge, ima u gornjem desnom uglu “Use Recommended Layout”.
Ukoliko pređemo 10%-20% i svi mi kažete da su je preko 99% odgovora “Yes” (tj. da treba spojiti sa RGZ putem), onda bih batalio ovo i prebacio sve na automatizaciju (kao što su mi i predložili i na telegram kanalu).
Takođe, ono što smo isto primetili tu na chatu je da Map Roulette nema mogućnost da spaja više izmena u jedan changeset, nego je 1 izmena = 1 changeset što je dosta glupo. Čak razmišljam da imam poseban nalog za ove izmene, da ne “zagađujem” glavni nalog (glupo bi mi bilo da imam 10.000 izmena samo zbog ovog vezivanja:D).
Vidim da je @Sabering završio ceo toplički okrug! To je 3% ukupnih zadataka. Prvo, svaka čast! Drugo, koliko si imao odgovora “Ne”, tj. da nešto nije bilo ispravno? Kakva su ti iskustva, jel teško? Pitam jer gledam da li treba ovo samo da uradim automatizovano, bez ljudskog nadgledanja. Sutra ćemo na izveštaju za ulice za sve opštine iz toplice (blace, prokuplje, kuršumlija, žitorađa) da vidimo kako to izgleda!
Mislim da moze sve automatizovano da se radi, nisam ni jednu gresku primetio, tako da je Ne = 0, videcu ako mogu nis da stignem danas, pa ako ni tu nema gresaka moj glas ide da se sve automatski ubaci.
Pozdrav
Po meni ovo nije ni blizu da može da se automatizuje, možda je do okruga koji sam uzeo, ali ne znam kako si ti imao 0% grešaka! Probaću neki drugi okrug. Dobro je što ide brzo, pa čak i da je ovako preko taskova, neće biti strašno.
Бранко, може ли појашњење? Да ли сам добро разумео да је на десној мапи РГЗ геометрија? Оно што сам приметио на пар примера, некако ми је превелико подударање са ОСМ геометријама, па рекох да проверим.
Da, ako si kliknuo na ono “Use Recommended Layout”, sa leve strane je OSM, a u sredini je RGZ. Uglavnom se lepo poklapaju, ali kad se malo zumira, vidi se da nisu to iste linije. Ja sam morao da menjam sloj na toj srednjoj mapi na OSM, da vidim da li je u pitanju stvarno put ili trotoar koji je paralelno!
. 
