Ako se držimo principa jedna stvar - jedan objekat onda onog momenta kada je napravljena relacija za selo, nod je trebalo da bude obrisan.
Zato je to pravilo pogrešno.
Nekad je potrebno “stvar” gledati kao tačku, nekad kao površinu i ima smisla da se u bazu unosi i jedno i drugo.
Na nekom mestu sam predložio da se uvede specijalan slučaj, kada se ista “stvar” unosi na dva (ili više) načina da se takvi objekti međusobno povežu, tako da se zna da se odnose na istu stvar. U tom slučaju, tagovi bi se stavljali samo na jedan objekt, jer ako postoji ta specijalna veza iz baze lako poveže i povuče sve što treba.
Svi primeri koje mogu da zamislim se svode na to da se “stvar” predstavlja uvek kao nod i kao way, relation ili area, tako da ta specijalna veza može da se svede na vezu noda sa nekim od ovih objekata.
U stvari je bolje obrnuto, ako ucrtavaš objekat kao površinu da sa tom površinom povežeš nod koji predstavlja taj isti objekat u slučaju kada objekat treba gledati kao tačku a ne kao površinu, na primer: za naseljeno mesto ti treba centar naseljenog mesta, za zgradu, groblje ili crkvu ili parking ili šta drugo ti treba ulaz i slično.
Ovakva specijalna veza se može izvesti vrlo jednostavno, uvođenjem taga koji sadrži podatak sa kojim drugim objektom je taj povezan a koji predstavlja istu “stvar” samo na drugi način. Dakle u bazi moraju postojati dva objekta (ako postoji potreba) ali se tagovi ne moraju duplirati.
Može i da se pojednostavi tako što bi pravilo bilo da ako je isti objekat unesen i kao tačka i kao površina na objekat površine sa stavlja tag koji povezuje sa tačkom. U tom slučaju upit nad bazom bi imao mogućnost da, kada izvlačiš površine, možeš da navedeš da ti ne trebaju sve tačke koje određuju površinu nego samo ta jedna povezana.
A pošto će se tako nešto uvesti malo nikad, onda ja nemam ništa protiv da postoje dva objekta za istu stvar jer je realnost da se na isti objekat može gledati na bar dva načina i da je neophodno da to tako bude uneseno i u bazu.
