Моје виђење на целу ствар је следећа. Највећи проблем интернета је тај што у сваком тренутку интернет може да се искључи. У тим тренуцима нас држава не препознаје јер смо неформална група људи која развија пројекат преко интернета. Да би могли било шта да урадимо или да покренемо, морамо да се формализујемо у облику удруженја грађана “ОпенСтритМап Србија”. То удружење грађана које се буде формирало од неколико картографа, крену у озбиљну медиску и интернет кампању. Људи ће кренути да прилазе и свако ће имати неку идеју. Свако ће нешто конкретно да уради у облику материјалне онације. Када се добије опремљен поростор у коме ће мапери свкодневно радити на пројекту, е онда можете да размишљате о томе да се направе неколико група људи који ће или радити директно на терену тако што ће прикуплјати информације о објектима, или ће да седе и да уцртавају у карту добијене податке, или ће неко седети и преводити итд. Идеја је да поред рекламе буде и нека врста подршка корисника. Пример да се заједници донирају нека одређена средства, а да заједница на основу тих донација да да максималну подршку. Пример. Ја дођем до просторија заједнице, доирам средства, и на основу донираних средстава заједница на мојој гпс навигацији стави бесплатну карту које у наредном периоду на одређено време ажурира ту мапу у мојој навигацији.
