Pisanje kategorije u "name" tagovima

Communities Srbija (Serbia)
1

Na poslednjem okupljanju OSM zajednice u Srbiji u DC Krov, diskutovalo se i o ispravnom pisanju naziva firmi u Srbiji. Između ostalog, postavljeno je pitanje da li je ispravno unositi kategoriju u “name” tag ili nije. Drugim rečima, da li je ispravno da “name” tag ima uneto npr. “Mesara Promes”, “Restoran McDonalds” i “Pekara Dušan 78” ili samo “Promes”, “McDonalds”, “Dušan 78”.

Zaključak je bio, ispravite me ako grešim, da je bolja opcija da se u “name” tag ne unosi kategorija već samo naziv (npr. “Promes”, “McDonalds”, “Dušan 78”), makar za jasne i nedvoznačne kategorije kao što su pekare, mesare i restorani. O ovome, na žalost, nismo napravili nikakav pisani trag, niti je dalje diskutovano na forumu.

Juče je na Telegram kanalu OSM zajednice u Srbiji između drugog mapera i mene došlo do ozbiljne rasprave oko toga da li je pisanje kategorije u nazivu ispravno i da li je uklanjanje kategorije iz već postojećih naziva dopušteno ili ne. Izneti su argumenti za i protiv, ali nismo postigli dogovor šta je ispravno.

Imajući u vidu da se ovaj forum uzima kao glavno mesto gde se beleže odluke vezano za načine mapiranja, mislim da je korsino da o ovome još jednom i ovde diskutujemo i da ukoliko uspemo da postignemo dogovor da li se pridržavamo ili ne OSM Wiki preporuka u vezi sa pisanjem kategorija, to ovoga puta bude i dokumentovano, kako bi se izbegli budući nesporazumi, a već uneti/menjani podaci eventualno ispravili.

U nastavku iznosim argumente u prilog tezi da je bolje da se kategorija ne unosi u “name” tag.

Unos naziva firmi u “name” tagove se najčešće zasniva na “situaciji na terenu” (on the ground truth) uz određene ispravke. Firme na razne načine rade svoj brending, tako da pojedine firme na tablama ili ulaznim vratima pišu kategoriju ispred naziva (kao deo “marketinškog naziva”; na primer mesara čiji je naziv “Promes” će na tabli napisati “Mesara Promes”), pišu nazive velikim slovima, pišu nazive sa specijalnim znacima ili emotikonima i slično. Ovo se radi zarad veće vidljivosti i upadljivosti brenda, uopšte i ne mora da odgovara zvaničnom nazivu firme i ne znači da maperi treba da slepo prepisuju ono što je istaknuto na tabli ispred firme. OSM nije reklama za firme, već baza podataka i mapa koja treba da služi svim korisnicma prema pravilima koje dogovori zajednica. Zbog toga se OSM Wiki-ju[1] i navode razne ispravke koje propisuju odstupanje od situacije na terenu, a koje potencijalno umanjuju vidljivost brendova na mapi, ali doprinose kvalitetu podataka u OSM-u:

  1. Ukoliko je naziv napisan velikim slovima, treba ga ispraviti u skladu sa pravopisom
  2. Ukoliko naziv ima slučajnu slovnu grešku, treba je ispraviti
  3. Ukoliko naziv sadrži specijalne znake i emotikone treba ih zameniti slovima, i slično

Takođe je navedeno da se kategorija ne dodaje ispred zvaničnog naziva. Ovo poslednje pravilo ima smisla uzimajući u obzir da su kategorije već određene drugim tagovima (npr. “amenity”=“butcher”), pa se izostavljanjem kategorije “Mesara” u “name” tagu izbegava ponavljanje. Takođe se olakšava korišćenje mape od strane korisnika koji govore druge jezike (jer softver može da ispiše ispravno “Mesara Promes” za korisnike koji imaju podešen srpski jezik, a “Promes Butcher” za korisnike koji imaju podešen engleski), a i standardizuje se način unosa naziva. Bez standardizacije unosa naziva dolazi do mnogo raznih varijacija u pisanju naziva. U Srbiji se kafići pišu na barem 4 načina “kafić”, “kafe”, “cafe” i “caffe”. Ovo zbunjuje nove mapere koji se često ugledaju na već postojeće stanje. Renderovane mape su nepotrebno opterećene nazivima kategorija koje su već predstavljene ikonicama. Otežana je obrada i pretraga podataka (na primer, sortiranje, pa ručno pretraživanje). Poslednji slučaj je da ovo može biti podsticaj za mapere, da naziv sa jednom kategorijom stavljaju u npr. “name” tag, a naziv sa drugom kategorijom stavljaju u “alt_name”. Ovo opterećuje mapu i kreira inicijativu da se više kategorija ubaci u različite tagove, koja nije dobra.

Softver koji omogućava pretragu OSM podataka bi trebalo da pretagu po kategoriji i nazivu (npr. “mesara promes”) translira u pretragu kategorije (npr. “amenity”=“butcher”) i naziva (“name”~“promes”). Pojedine aplikacije ovo već i čine. Softver može da dopusti i pretragu po sinonimima, pa bi pretraga “kafe monument”, “cafe monument” i “kafić monument” dala iste rezultate (ovo je takođe već slučaj u pojedinim aplikacijama).

Da rezimiram: pitanje kako se neka firma reklamira odnosno koji marketinški naziv koristi (na tabli iznad firme, na vratima i slično) nije jedino pitanje koje treba uzeti u obzir prilikom unosa “name” tagova. Određene ispravke koje OSM već propisuje treba primenjivati da bi kvalitet i konzistentost, pa samim tim i upotrebljivost OSM podataka bila na odgovarajućem nivou. Od toga je možda najveća ispravka izostavljanje kategorije iz naziva, ali se i nje treba pridržavati (makar za one kategorije koje su jednoznačno određene drugim tagovima) zbog gore navedenih razloga, što je ujedno i moj predlog.

PS. Navedene tri firme su izabrane pošto su njih ili neke sa sličnim imenom pomenuli drugi korisnici u diskusiji na Telegram kanalu. Nemam nikakve veze sa njima i izabrane su kao primeri. U Agenciji za privredne registre sam ih pronašao da se vode na sledeći način:

  1. Naziv: PROMES
    Poslovno ime: ZORAN KRNJAJIĆ PREDUZETNIK S.R. ZA PRERADU MESA IZRADU PROIZVODA OD MESA I PROMET NA VELIKO I MALO PROMES STARA PAZOVA

  2. Naziv: NICEFOODS
    Poslovno ime: NICEFOODS RESTORANI DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

  3. Naziv: ДУШАН 78
    Poslovno ime: ЗОРИЦА ТАСИЋ ПР ПРОИЗВОДЊА ХЛЕБА И ПЕЦИВА И УСЛУЖНО ПЕЧЕЊЕ ДУШАН 78 ЖИТКОВАЦ

Prva i treća firma nemaju kategorije “mesara” ili “pekara” u svojim nazivima ni poslovnim imenima registrovanim u APR-u (mada ima i suprotnih primera primera), a druga firma nema istaknuti naziv (“McDonalds”).

[1] Names - OpenStreetMap Wiki
[2] https://pretraga.apr.gov.rs/search

2

Evo primera koji si menjao za koji imam zamerke: Way: ‪Зора‬ (‪887580966‬) | OpenStreetMap

Puno ime firme je: Samostalna zanatska radnja “Pekara Zora”

Ovde si promenio da je shop=bakery a stavio sam pre toga da je shop=convenience jer se tu prodaje razna roba, plus možeš da kupiš hleb. Ni jedna Pekara Zora više nije samo pekara. Evo malo istorije. Zora, majka trenutnih vlasnika, pravila i prodavala domaće kore za pitu. Pošto je išlo dobro, pokrenula firmu, nazvala je Pekara Zora. Kasnije počeli da prave ostale pekarske proizvode. Sredinom 90tih, kada se raspala državna pekara, krenuli su u ekspanziju. Sada imaju 20tak radnji i sve su, osim jedne, mešovita prodaja, da kažemo samoposluga, plus pekara.

Menjanje u shop=bakery je poprilično loše. To što neko stavi u nazivu Pekara, ne znači nužno da se radi o pekari. Ova promena je kao da si na Lidl stavio da je bakery jer prodaje peciva i hleba koje sama peče. Samo što je Lidl daleko veći od Pekare Zora. Ali, isti je tip prodavnice.

Tako da, prvo treba razgraničiti neke stvari. Menjanje imena je jedno, menjanje tipa je drugo. Dakle ako će da se uklanja kategorija iz naziva, za šta lično nisam, iz prostog razloga, što nismo 100% sigurni da kategorija nije ušla u naziv i drugo, po meni bitnije, što nemamo načina da tagujemo baš svaki tip prodavnice, odnosno previše je komplikovano. Ko god je radio micromaping naišao je na te probleme. I najbitnije, kada dođe neko ko nije član foruma, nije na telegramu, on će svakako da unese name=Pekara Zora ili Mesara Janković nebitno. Tako da će sutradan i dalje biti takvih unosa.

Ako pogledamo primer PROMES koji si naveo, ja nisam siguran da li je u pitanju klanica ili prodavnica. Ako piše Klanica Promes ili Mesara Promes, jasno je o čemu se radi.

OSM nema pravila, on ima preporuke kako da se nešto taguje, tako da se treba držati tih predloga, ali oni nisu sveto pismo. Bitno je ne zaboraviti da treba mapirati tako da bude korisno onima koji gledaju mapu.

Evo još jedan primer, svuda piše Pečenjara Dare, po tebi je ovo name=Dare, a zapravo je to etno kafana koja treba da ima name=Pečenjara Dare.

image
image730×666 56 KB

Ja bih radije ostavio ovu “kupusijadu” od imena, nego unificirao. OK mi je uraditi unificiranje za veće markete, lance trgovina, ali za ove lokalne stvari, bolje kontaktirati onog ko je uneo podatak, ili napraviti neku listu po mestima, pa lokalni maperi da to srede, možda staviti map note…

Bilo je više ovakvih pokušaja za razne stvari da se unificiraju, ali ni jedna nije baš moguća do kraja, uvek ima nekih odstupanja i onda cela priča pada u vodu. Npr Pašićeva ulica, ok, ulica je tip, ali ime postaje problem, zato što je u zvaničnoj odluci opštine-grada napisano: dodeljuje se naziv “Pašićeva ulica”. Ili naiđe problem gde je to Ulica lipa. Ne može da se stavi name=Lipa. Mislim da je isti princip za ove stvari. Treba prihvatiti da je negde name=Pekara Zora, negde name=Zora, ali prepraviti sve edite, mislim da nije dobra ideja, pogotovu ne ovako “na slepo”.

Da “remiziram” :stuck_out_tongue: podržavam inicijativu, ali da ipak prioritet u odlučivanju imaju lokalni maperi i da se prihvati da kategorija može da bude u nazivu. Iskreno, više mi se sviđa da bude u nazivu, ali razumem zašto je predlog da se skloni.

2 Likes
3

Mi nemamo prava da radi “unificiranja” menjamo nazive. Nije na nama da nazive unificiramo. Da je to potrebno to bi bilo radjeno na nekom drugom nivou. Izbvacivanjem dela naziva zato da bi bilo jednoobrazno samo se unosi zabuna a mapa čini nepreglednom.

1 Like
4

Eto zašto sam mnogo puta da rekao da se držimo puteva, a ne POI-ja i ostavimo drugima (neko pomenuo FourSquare?) da se bave time i onda samo “zalepimo kao novi lejer preko toga”. Ne ulazim da li će to biti za godinu, dve, pet ili nikad.

Elem, evo i mog razmišljanja. Slažem se u mnogome i sa @MaliMrav i sa @Aleksandar_Matejevic, međutim evo još nekoliko stvari:

  • Mislim da u iznetim primerima Promes, McDonalds, Dušan 78 bi trebalo u name atributu da stoji samo tako, i tu se slažem sa @MaliMrav. Dodatni atributi trebalo bi da opišu približnije šta je to. Svakako je za očekivati da će korisnici tražiti:
    • Promes
    • Mesara Promes
    • Junetina mesara
    • Mleveno meso u blizini
    • …
  • Uz sve navedene pretrage i moguće slovne greške, u svim slučajevima Promes mora da bude jedan od rezultata. Međutim to nije do OSM baze podataka, već do aplikacije koja je konzumira.
  • Pekara Zora vs Lidl. Tu se i slažem i malo drugačije razmišljam u odnosu na @Aleksandar_Matejevic. Ako je reč pekara sastavni deo naziva, kao Skroz dobra pekara, onda je u redu da stoji. Pekara Lidl ne stoji kao dobar primer, jer bi u tom slučaju trebalo da bude “Supermarket / Diskanter Lidl”. Pekara je samo jedna od delatnosti što se slažem sa Matejevićem (mnogo radikalniji primer: Kompresor Knez Petrol, jer imaju kompresor za vazduh). Pekara Trpković bih svakako ostavljao samo Trpković iz gorepomenutih, po meni relevantnih, razloga.
  • Sa @Aleksandar_Matejevic se takođe slažem da je bi bilo dobro napraviti, na primer, listu top 1.000 brendova/preduzeća u Srbiji i njima se pozabaviti. Potrebno bi bilo napraviti akcioni plan i pravilnik o imenovanju, gde bismo možda bili u suprotnosti sa OSM pravilnikom (ponovo se slažem da nije sveto pismo). Primer koji direktno krši OSM pravilnik je NIS Petrol. Napisana je skraćenica umesto Naftna industrija Srbije.
  • Poslednje, povodom ostavljanja napomena (notes) i kontaktiranja svakog korisnika. Verujem da imamo u ovom trenutku na hiljade tačaka od interesa u Srbiji. Ako bismo i samo 2% korisnika kontaktirali, to mogu da budu stotine ostavljenih napomena na karti što će svakako da zaguši trenutno stanje napomena koje ni sada nije sjajno.

Da rezimiram:

  • nije posao za jednog čoveka;
  • nije moguće popraviti preko noći;
  • potreban je plan kako će se popravljati i uvesti pravilnik o imenovanju, jer svakako postoje izuzeci;
  • nisam za masovno kontaktiranje korisnika ili pisanja napomena radi utvrđivanja naziva;
  • glasao bih i učestvovao u sastavljanju liste prioritetnih preduzeća kako bi se na njima izvršila promena. Prioritet može da se određuje ako preduzeće ima 3 ili više poslovnice unete na kartu (na primer).

Još jednom, bavim se prevashodno “putarskim radovima” na OSM-u tako da je moguće da sam izneo ovde neke stvari koje nemaju skroz veze, te se unapred izvinjavam na tome.

3 Likes
5

Slažem se da u tom slučaju ima smisla ostaviti pun naziv name=Pekara Zora + shop=convenience, ali bih to tretirao kao izuzetak od generalnog pravila, i čak stavio i odgovarajući note ili not:shop=bakery. Ali, što bi rekli, “hard cases make bad law”.

Ima pak mesta gde su maperi bili dosledni i uporni u uključivanju kategorije u name bez pravog razloga. i tu sam apsolutno za uklanjanje. Naročit pik imam na navodnike: Пекара „Вера” nema niti pravopisnog opravdanja (sam Pravopis u nekoj tački obeshrabruje upotrebu navodnika u pisanju naziva, osim kada može doći do dvosmislenosti), niti olakšava pretragu i kucanje.

Međutim, ne zagovaram ni unificiranje po svaku cenu… Ima nekoliko tipova POI gde je teško razdvojiti da li je kategorija deo imena:

  • Ugostiteljski objekti: restoran (amenity=restaurant) ili kafe (amenity=cafe) bih uglavnom izostavio kao podrazumevano , ali kod kafane se već dvoumim, dok bistro, taverna, ili pečenjara verovatno zaslužuju da se uključe u name…
  • Škole: nekako su nam svima utuvili da se mora pisati isključivo Основна школа „Вера Павловић” pa je tako i na mapi (mada postoje tagovi koji opisuju šta je “Основна школа”). Kod vrtića, međutim, brišem Вртић ili Предшколска установа jer je jasno opisano u amenity=kindergarten.
  • Verovatno postoji još ovakvih tipova.

Dakle, ja tretiram “name is the name only” kao preporuku i dobru praksu, ne kao slepo pravilo, i ne treba težiti unifikaciji po svaku cenu. Na kraju krajeva, uvek postoje varijante da se puno ime zabeleži u alt_name ili official_name, a i obratno, skraćeno ime u short_name.

1 Like
6

Duja, super si me podsetio sa kafićima. Kod mene u kraju je moderno davati engleska imena kafićma. Npr. Home cafe. Sad, mi će da kažemo ime je Home cafe, nećemo da sklanjamo cafe iz naziva iako je kategorija. Ali ako bi se konkretan primer zvao Kafe Kuća ili Kućni kafić da li primeniti isti princip?

7

Da ne ulazim u sitna crevca, meni je merilo da li ime ima (gramatičkog i logičkog) smisla kada se kategorija izostavi:

  • Markov kafić, ne može samo Markov.
  • Oblomov, ne Bife Oblomov (kako sad stoji, mada mislim da 90% posetilaca i ne zna da je to “bife”, niti će ga tražiti pod “B”)
  • U tvojim primerima, Kafe Kuća bi bio samo Kuća, ali bi Kućni kafić ostao. Home cafe je malo siva zona, ali bih ostavio tako, pun naziv.

ali:

  • Crkva Svetog Jovana Krstitelja, nije samo Svetog Jovana Krstitelja niti Sveti Jovan Krstitelj
  • Rukladska reka, nije samo Rukladska (kako, inače, stoji na saobraćajnim znakovima)
1 Like
8

Mi smo autori ove mape. Ako nije na nama, na kome je?

1 Like
9

Nisam hteo da ulazim u izuzetke, pošto mi je prvi post već bio podugačak, ali hade da se dotaknemo i njih.

Pekara Zora je izuzetak i tu se slažem da treba da ostane Pekara Zora i shop=convinience, uz odgovarajuću napomenu. Generalno, kada god postoji nešto vezano za tagove što je na prvi pogled nelogično, mislim da treba ostaviti napomenu, čime se smanjuje mogućnost da neko popravlja šta se ne treba popravljati. Slično je i kada se autobuska stanica zove “Prodavnica Sunce”, tada bih ostavio takav name, pošto je to naziv stanice.

Ostali izuzeci su:

  1. Kada je kategorija deo imena, kao “Gradska cvećara” ili “Najgori frizer”. Obično se to lako vidi pošto se ispred kategorije nalazi pridev. Za engleske nazive je ponekad malo teže, tu ostaviti slobodno procenu onome koji mapira.
  2. Kada amenity i drugi tagovi obuhvataju različite tipove, npr. amenity=school, obuhvata i osnovne i srednje škole, pa onda ima smisla u imenu navesti o kojoj vrsti škole se radi. Slično je za domove zdravlja i klinike.
  3. Iako OSM to ne preporučuje, kao privremeno rešenje mislim da se može tolerisati i u objektima koji iz nekog razloga nemaju dobar prikaz na renderu. Na primer, amenity=kindergarten je dosta precizno i nema potrebe da se piše “Vrtić Duško Radović”, ali openstreetmap.org ne prikazuje nikakvu ikonicu za vrtić, tako da kada bi pisalo samo “Duško Radović” ne bi bilo jasno da li se radi o školi ili vrtiću. Zbog toga mislim da je bolje da privremeno pišemo svuda “Vrtić …”, a kada rendering bude bio bolji, da kasnije uklonimo.
  4. Kada se firma zove po imenu grada, npr. “Apoteka Beograd”, “Mlekara Subotica” i eventualno “Hotel Prag”, pošto “Beograd”, “Subotica” i “Prag” izgledaju donekle zbunjujuće na mapi, ako nisu gradovi.

Slično kao i za Pekaru Vera, mislim da je ok da se ovde ostavi “Pečenjara Dare” i amenity=restaurant i dodati note.

Da, kao što sam gore naveo, ako tag nije jednoznačan, onda mora da stoji nešto dodatno u imenu. S tim što se mesare taguju sa shop=butcher, a klanice sa industrial=slaughterhause, tako da mislim da ovde nema nesporazuma da li je jedno ili drugo.

2 Likes
10

A evo, maločas sam preimenovao solarnu elektranu koja se zvala “Saraorci” u “Solarna elektrana Saraorci”… (na njihovom sajtu je zovu “SE Saraorci”).

Ruku na srce, i mene je zbunilo šta znači ružičasta parcela u selu Saraorci pod nazivom “Saraorci”… a neko je i stavio note da je tu solarna elektrana.

11

Значи, да је приказ на OSM.org био једнозначнији, не би морао да ставиш категорију у име? Зар то није „анти-патерн” мењања мапе због рендерера?

А ево и ироније судбине: на илустрацији на Вики чланку за соларне електране је у имену исте и категорија („фотоволтаични парк”).

И ја сам против унифицирања по сваку цену, а нарочито не преко масовних измена.

12

Pa ne znam… Ne postoji univerzalan odgovor kada kategorija (gramatički termin je atributiv) jeste deo imena a kada nije. I to nije problem samo u srpskom, nego manje-više u svim jezicima, evo ovde se Koreanac čudio kako na zapadnim mapama ne stavljaju kategorije u imena.

Možda je bolje razmišljati u terminima “šire ime” i “uže ime”. Koje od to dvoje treba da se stavi u name nije uvek lako reći. Evo nabaciću nekoliko stvarnih ili izmišljenih primera, pa prosudite sami:

  • Manastir Uspenje
  • Manastir uspenja presvete Bogorodice
  • Hidroelektrana Bajina Bašta
  • Reverzibilna hidroelektrana Velebit
  • Klub ljubitelja društvenih igara
  • Klub ljubitelja društvenih igara Potez
  • Klub džentlmena
  • Savetovalište za žene Vršac
  • Borilačka akademija Ahilej
    …

Neki od atributiva se mogu jednoznačno opisati tagom, a neki specifičnije određuju tip objekta: spomenuli smo da pečenjara ili taverna nisu dovoljno precizno opisane u amenity=restaurant.

Dakle, postoje short_name, long_name, official_name i alt_name u koje može da se upakuje sve gore navedeno. Ali šta staviti u name je po meni često odluka u pravcu kako će se to nešto renderovati. Ako i postoji antipattern, on je već sadržan u postojanju samog name taga, čija semantika nije dobro definisana.

13

Mislim da stavljanje kateogirje u nazivu negde ima smisla, negde nema. Uzeću ovaj primer: “Borilačka akademija Ahilej”. Nisam siguran koja je tačno kateogrija u togovima, ali sam siguran da se ovo zove Ahilej. Međutim, ako staviomo samo Ahilej, pojma nemam o čemu se radi. Neka bude i da se renderuje, opet nisam siguran da znam šta svaka ikonica znači. Mislim da je svrsishodnije da postoji taj pun naziv iz koga se nedvosmisleno zna o kom pojmu se radi nego da sada slepo jurimo uniformnost podataka. Mislim da je poenta mape da bude korisna ljudima.

Naišao sam na još jedan problem. Recimo, Lukoil pumpa u mom gradu se zove “Aleksinac - Grad”. Tako piše na sajtu, tako je na vratima. Sada ako staviomo da je to amenity=fuel i name=Aleksianac - Grad, operator=Lukoil gledamo prema OSM preporukama sve je maksimalno ispravno. Jedino što za krajnjeg korisnika imamo očajan podatak. On će da traži Lukoilovu pupmu, pretraga pitanje šta će da mu vrati (zavisi od search-engine) ako gleda mapu videćenešto Aleksinac - Grad misliće da je ili neka lokalna pumpa ili da je to naziv mesta… Mislim da nam nije neki veliki problem da u nazivu stoji pun naziv tipa name=Lukoil Aleksinac -Grad. Dobijamo potpuniji podatak.

Znam da postoji dosta varijanti tagova za name, ali da li stvarno mislimo da će neko da ih se pridržava. Plus, ko god da unosi ima da izgubi volju za OSM mapiranjem jer za obično ime mora da unese bar 5 varijanti.

3 Likes
14

Što se tiče imenovanja, slažem se da negde nema potrebe da se u imenu koristi kategorija, dok negde kao što su pojedine kategorije treba:

  • pekara

  • mesara

  • frizer

Pošto smo uzeli mesaru “PROMES” na tapet, što bi se reklo, tu je situacija malo kompleksnija nego samo ime.
Na istoj adresi, isti vlasnik ima dva odvojena poslovna subjekta. Prvi je “Mesara Krnjajić”, kako je svi u Staroj Pazovi zovu i prepoznaju pod tim imenom, a u realnosti to je maloprodajni objekat koji radi u sklopu klanice Promes.

A što se tiče imena za Lukoil pumpe, ista je priča i sa NIS Petrol pumpama. U Staroj Pazovi NIS-ova pumpa ima zvanično ime: Benzinska stanica Stara Pazova 3.
Tu, na primer, u zvaničnom imenu firme za tu poslovnicu stoji kategorija u imenu, ali nije dodata jer da ja nisam unosio pumpe na OSM, ne bih znao da je zvanično ime “Benzinska stanica Stara Pazova 3”.

Dok je, na primer, za “Mesaru Krnjajić” situacija skroz drugačija, da kažeš, 90% Staropazovčana neće znati šta si ih pitao, vrlo je moguće da će reći da ta mesara ne postoji.
Već ako toliko želite da imate bez kategorije, to može da se reši sa tagovima, ali i tu se slažem sa Matejevićem da će ljudi odustati od dodavanja jer i ovako minimum tri name taga moraju da se dodaju.

Neko rešenje koje bi moglo da bude za ovakve primere je da se dodaje na ovaj način:

name=Месара Крњајић

name:sr_Latn=Mesara Krnjajić

name:sr=Месара Крњајић

official_name=Promes Stara Pazova

Jer ako ostavimo samo “Promes”, realno niko ko bude pitao bilo kog Staropazovčana neće pronaći ovu mesaru, jer će ih svi poslati kod Krnjajića.

image
image1167×804 118 KB

A ni po reklamnoj tabli ne možemo da kažemo šta je ispravno.

1 Like
15

Kad unosim “name” tagove trudim se da se držim onoga što piše na terenu – dakle, ono što piše na tabli, reklami, natpisu ispred objekta je za mene “ground truth”. Dakle “Pekara Gagi“, “Apoteka Snežana“, ali i “Jutro“, “Dr. Max“. Naravno, ima izuzetaka, npr. ako je natpis predugačak ili zvuči rogobatno (“Samostalna radnja za izradu predmeta domaće radinosti Joca”). Smatram da ovakve odluke treba prepustiti samim maperima koji bolje poznaju lokalni kontekst, stoga bih se suzdržao od bilo kakvih masovnih izmena, kao i unifikacije unosa “name“ tagova.

1 Like
16

Pa ja baš za te tri kategorije ne vidim potrebu. Na praktično svakoj pekari piše “pekara”, na svakoj mesari piše “mesara”, a ni kod frizera ne postoji neka varijacija (“frizerski salon”, “frizer”, “berber”). Kategorije su im jednoznačno opisane sa shop=bakery, shop=butcher odnosno shop=hairdresser. Naravno, uvek ima mesta za izuzetke (Skroz dobra pekara).

U slučaju koji si naveo, slažem se da je OK da bude name=Месара Крњајић, a Promes verovatno da ide u brand. Kod benzinskih pumpi i trgovinskih lanaca je generalno prepoznatljiviji brand nego neko veštački navedeno ime, mada je tu u dobroj meri odgovornost na rendereru (očekivao bih da se da prednost brand=Lukoil u odnosu na name=Beogradski put).

1 Like
17

+1 за коментаре МалиМрав, БрацкоНе, и Дуја

Мени делује прегледније када се види само име објекта, без категорије у имену за уобичајене локале. “Златна липа” против “Пекара Златна липа”, “Буцко” против “Месара Буцко”, “HappyHolidays” против “Туристичка агенција HappyHolidays”… Поготово што их има много и углавном је категорија већ означена одговарајућом и препознатљивом иконицом у практично сваком рендеру, као и претрага.

Бензинска станица, пекара, месара, зубар, ветеринар, апотека, и слично. Наравно да увек има изузетака где је категорија неизоставни део имена, нпр. буквално “Ветеринар” (из Суботице, veterinar.co.rs), или ланац апотека “Апотека Суботица”.

Нормално ми је да необичне категорије имају пуно име, нпр. “Оштрач ножева Сав-Пром” је јасније него само “Сав-Пром”. Како Дуја каже ставити смислено име.

Било би пожељно имати на српском језику описано на викију како се преферира именовање разних радњи, нпр. “Адвокат Марко Марковић” или “Марко Марковић”, “Јавни извршитељ Јован Јовановић” или “Јован Јовановић”, “Вртић Машталица” или “Машталица”, “Туристичка агенција ххх” итд.

Још би било јасније на српском(!) разјаснити уобичајене појмове ОШ или Основна школа, СШ или Средња школа, ЈКП или Јавно комунално предузеће, ХЕ или Хидроелектрана, ТЕ или Термоелектрана, итд. Знам да енглески вики предлаже пун назив, али у пракси у Србији је мало другачије, те пун назив је често прикладнији за official_name него за обичан. За крај, фантастичан локални пример овог последњег нам је “Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica” у центру града, у блоку препуном компанија и радњи, где ни сами радници не користе то релативно ново име, а и за сајт су се предали и направили једноставно “urbanizamsu.rs”.

ТЛ;ДР: 1) Слажем се за изостављање категорије у општим случајевима. 2) Слажем се стављати смислено име, те оставити категорију где конкретан случај (изузетак) захтева. 3) Волео бих разјашњење које скраћенице се преферирају у Србији, а која дугачка имена. 4) Волео бих документовано предлоге на српском како именовати разна занимања.

2 Likes
18

Izgleda da smo dosta podeljeni po ovom pitanju. Tesna većina (5 mapera[1]) je protiv sistematskog uklanjanja kategorije (atributiva) iz naziva, dok je manjina (4 mapera[2]) za uklanjanje kategorije iz naziva (uz razumne izuzetke).

Imamo dve opcije:

  1. Da donesemo odluku da se naziv firme piše onako kako je napisan na terenu, bilo da sadrži kategoriju ili ne, pošto je većina za tu opciju, ili
  2. Imajući u vidu da je približno isti broj glasova za različite opcije, izaberemo neki manji skup od npr. 5 kategorija na kojima bismo sistematski uklanjali kategoriju iz naziva, pa da za godinu ili dve kada budemo imali bolje razumevanje prednosti i mana svake od opcija, ponovo otvorimo ovo pitanje i donesemo konačnu odluku.

Molim da se izjasnite za koju ste od ova dva predloga.

[1] Aleksandar_Matejevic, Pedja, sm4rk0, borovac, dusizv
[2] BrackoNe, Duja, brdrsrsu, MaliMrav

19

Mapa sadrži pojmove onakve kakvi jesu a ne kakvi maper želi da budu.

20

Svako rešenje koje odmah zahteva mnogo izuzetaka, pogotovo ako pravila za izuetke nisu baš jasna je očigledno loše rešenje.

Ako se baš mora staviti jednoobraznost ispred praktične upotrebljivosti i stanja na terenu onda treba ići na ILI/ILI. Ili da se pišu kategorije ili da se ne pišu. Bez izuzetaka.